Није корупција та која убија реке – већ нестручност и безобзирност у објављивању неистинитих информација

08.09.2025.

Поводом текста „Корупција убија и реке“ објављеног на порталу Радар, у ком се доводи у питање оправданост изградње бране „Сврачково“ и предлажу алтернативна решења за водоснабдевање указујемо на чињенице које су занемарене или погрешно представљене. Стратегијом управљања водама на територији Републике Србији до 2034. године завршетак радова на изградњи бране са акумулацијом „Ариље – профил Сврачково“, препозната је као један од најважнијих пројеката, с обзиром на недостатак воде у подземним извориштима централне Србије.

Идеја о акумулацији Сврачково датира још из 1970-их година, када је, у оквиру шире југословенске концепције управљања водним ресурсима, Сврачково препознато као стратешка локација за снабдевање становништва водом, коришћењем хидропотенцијала реке Велики Рзав. Први планови су израђени у Институту „Јарослав Черни“, а данашњи пројекат има темеље у Идејном пројекту из 1994. године, потпуној техничкој документацији завршеној 1998. године, као и у Студији оправданости из 2007. која је иновирана 2023. године у складу са новим хидролошким и климатским условима.

У питању је насута брана, од природних материјала као што су глина, песак, шљунак и камен и које представљају поуздан и изузетно безбедан тип хидрограђевинских објеката. Пројекат је израдио „Енергопројект Хидроинжењеринг“, једна од најискуснијих компанија у овој области, која послује од 1974. године.

Објекат је пројектован тако да обезбеди потпуну безбедност низводних подручја, укључујући и преливне системе који обезбеђују прихват поплавних таласа, што је посебно важно у контексту све учесталијих климатских екстрема. У складу са новим хидролошким анализама, пројекат је прилагођен актуелним ризицима од суша и поплава.

Акумулације су једини објекти помоћу којих се може остварити прерасподела воде по простору и времену, нужна због веома изражене неравномерности вода (по количини и квалитету) на нашим просторима, као и због могућег погоршања водног режима услед промена климе. Вишенаменски карактер акумулација подразумева задовољење и других потреба (рибарство, спорт, туризам, рекреација итд.). Посебно значајна функција акумулација мора бити активна заштита од поплава којом се, поред решавања питања деструктивног дејства вода, обезбеђују додатне искористиве количине вода, али и други позитивни ефекти. У такве ефекте спада и задржавање наноса које је, иако штетно због губитка акумулационог простора, повољно са аспекта заштите низводног простора. Зато се оптимална заштита од деструктивног дејства вода мора обезбедити садејством активних, пасивних и неинвестиционих мера заштите Предвиђено је да брана са акумулацијом „Сврачково – профил Ариље“ буде прва зелена акумулација у Републици Србији, са јасно дефинисаним зонама санитарне заштите. У погледу водоснабдевања, брана „Сврачково“ ће обезбедити стабилно и сигурно снабдевање пијаћом водом за град Чачак и општине Горњи Милановац, Ариље, Пожега и Лучани. У тексту се, као алтернативно решење за водоснабдевање помиње коришћење подземних вода и метода вештачке инфилтрације. Међутим, у складу са Директивом о подземним водама 2006/118/ЕЦ и Директивом о водама 2000/60/ЕЦ, подземне воде су ресурс под строгим режимом заштите, уз ограничења у погледу експлоатације, управо због ризика од загађења, деградације квалитета и смањења капацитета. Поред тога, стручне анализе показују да су ови капацитети већ на граници издржљивости, те да додатна експлоатација носи ризике од пресушивања и контаминације.

Међународна искуства, укључујући препоруке Светске здравствене организације, указују да подземне воде треба чувати као стратешку резерву, а не користити као примарни извор снабдевања становништва. Алтернативна решења у виду проширења бунарских поља и вештачке инфилтрације су технички непоуздана, финансијски захтевна и захтевају стална улагања у пречишћавање и одржавање система, уз честе проблеме са биолошким, механичким и хемијским запушењима.

Река Велики Рзав одликује се изузетним хемијским и микробиолошким квалитетом воде, док су подземне воде често оптерећене природним материјама које захтевају додатну прераду. Са друге стране, алтернативна MAR метода није поуздана и због неповољних геолошких услова, карстификованог терена, појаве клизишта и ризика од неконтролисаног отицања или запушења инфилтрационих система.

Супротно томе, акумулација „Сврачково“ представља дугорочно и одговорно решење, које, поред снабдевања водом, обезбеђује и заштиту од поплава, производњу електричне енергије, гарантовање еколошког минималног протока, као и адаптацију на климатске промене кроз сезонску регулацију вода. Управо овакви објекти одговарају савременим стратегијама одрживог управљања водним ресурсима у 21. веку.

Њена изградња представља инвестицију и залог за будућност у погледу одрживости и развоја читавог региона, првенствено са аспекта квалитетног водоснабдевања Запaдне Србије, без нарушавања квалитета и количина подземних резерви, које представљају сигуран извор водоснабдевања будућих генерација у ери климатских промена.